Istorijat

1956-1980

OSNIVANJE OSNOVNE ŠKOLE “SEVER ĐURKIĆ“ 


Po oslobođenju 1945. godine u Bečeju je postojala jedna jedinstvena četvororazredna Osnovna škola čime je zadržana predratna organizaciona struktura osnovnih škola. Prvi upravnik ove škole bio je Roman Sladić a školu je pohađalo 1983 učenika. Već 1952, godine broj učenika popeo se na 3121 koji su bili raspoređeni u 19 školskih zgrada, sa 54 učionice i 79 odeljenja što govorio da je na jednu učionicu dolazilo preko pedeset đaka. 
Ovakva organizacija zadržala se do 31. avgusta 1955. godine kada prestaje da radi nepotpuna Gimnazija sa mađarskim nastavnim jezikom i kada se formiraju tri osnovne škole: “Zdravko Gložanski” (upravnica Angelina Čanković), “Petefi Šandor” (upravnik Laslo Kovač) i “Šamu Mihalj” (upravnik Milutin Hadnađev). Dve godine kasnije Narodni odbor opštine Bečej, a po preporuci prosvetne 10 Sever Đurkić, bistaisnpekcije NOS-a Vrbas, doneo je odluku da se iz Osmogodišnje škole “Zdravko Gložanski”, koja je tada imala 35 odeljenja izdvoje neki razredi i formira nova škola. Prvog februara 1957. godine rešenjem br. 07-297/57 od 25. januara 1957. godine NOS-a Vrbas formirana je Osmogodišnja škola “Sever Đurkić”. 
Za upravitelja škole postavljena je Melanija Perišić koja je do tada bila učiteljica u Osnovnoj školi “Petefi Šandor” u Bečeju. Međutim, rad ove škole nastavljen je u prostorijama Osnovne škole “Zdravko Gložanski” jer novoosnovana škola nije imala svoje prostorije. Takođe, i materijalni rashodi su ostali zajednički sa školom “Zdravko Gložanski”. Nastava je vođena po smenama, mesečno. Jedan mesec pre podne a drugi po podne. Nastavna i druga sredstva škole nabavljana su iz zajedničkih finansija pa su i sporazumno korišćena. 
Osnovna škola “Sever Đurkić” počela je da radi sa dvadeset odeljenja od toga devet nižih i jedanaest viših sa, ukupno, 664 učenika, 316 u nižim i 348 u višim odeljenjima. Prva sekretarica škole bila je Anđelka Barišić dotadašnja učiteljica u Osnovnoj školi “Petefi Šandor” u Bečeju. Dotadašnji učitelji: Anđelka Damjanović, Zagorka Bajiš, Rozalija Sekereš, Rozalija Bobin, Dobrila Pejčić, Šandor Berec, Jovanka Volentirov, Laslo Molnar i nastavnici škole: Ilija Milovanov, Natalija Jelkić, Marija Nikolić, Milica Grčić, Josif Maćešić, Žužana Grubić, Nada Borota, Božidar Grubić, Ivanka Kurćanov, Gorinka Radivojev, Blagoja Ristivojević, Zagorka Ostojić, Branka Mogorović, Vasilija Babović, Miroslava Grčić, Anka Mudreša, OŠ “Zdravko Gložanski” nastavili su rad u školi OŠ “Sever Đurkić” kao i Vladimir Kolesar profesor Gimnazije koji je dopunjavao časove u ovoj školi. 

1956/57 
Školom upravljaju školski odbor, nastavničko veće i upravitelj škole a 15. marta 1958. godine je imao 15 članova: Aleksandar Pajić, Sofija Jovičić, Petar Šokić, Gavra Oćimov, Ištvan Kovač, Mile Fehirov, Nikola Damjanović, Ilinka Petković, Evica Svirčević, Saveta Neimarević, Slobodan Kijić, Dimitar Rudan, Ilija Milovanov, Melanija Perišić i Božidar Grubić. Za predsednika je izabran Aleksandar Pajić, službenik Narodnog odbora Opštine Bečej. Do kraja školske godine odbor je održao pet sednica dok se nastavničko veće okupilo osam puta. Školsku godinu je završilo nešto 79,90 odsto đaka. Inače,u okviru slobodnih aktivnosti učenika radile su: literarna, modelarska i likovna sekcija, mladi prirodnjaci, fizičari i matematičari i hor. 

1957/58 
Školska godina počela 06. septembra sa novom nastavnicom nemačkog jezika Nadeždom Dimitrijević i učiteljom Laslom Molnarom. Nova školska godina je organizovana u 21 odeljenju sa 661 đakom. Pozitivne ocene dobilo je 79,50 odsto učenika. Na predlog Ivanke Kirćanov osnovan je tamburaški orkestar koji je na početku dirigovala idejni tvorac a kasnije Dimitrije Hadnađev, učitelj u penziji. U sklopu kulturno-zabavnog života učenika od većih manifestacija bile su:opštinska smotra horova, na kojoj je učestvovao i hor ove škole kao i školska priredba 22.maja. Gimnastičari škole osvojili su 2. mestou ukupnom plasmanu u gimnastičkom višeboju. 

1958/59 
Prvi put se u školi organizuje nastava na srpskohrvatskom u mađarskom jeziku i u višim razredima. Upisano je 627 učenika u 20 odeljenja (osam na mađarskom a 12 na srpskohrvatskom jeziku). U školi je radila i đačka kuhinja koju je koristilo oko 600 učenika. Prosek onih koji su pozitivno završili razred je poboljšan na 85,74 odsto. Održano je više kulturno zabavnih priredbi. Kolektiv je uvećan za četiri nova člana a školski odbor se, pored tekućih pitanja, bavio i brigom o uticaju religije na učenike i pohađanja veronauke. Uveliko se spremala proslava povodom četiri decenije Konunističke partije Jugoslavije. Klub mladih tehničara na opštinskom takmičenju u Vrbasu osvaja drugo mesto. 

1959/60 
Školsku godinu je upisalo 672 učenika a uspešno je završilo 360 u višim i 312 u nižim razredima (78,81 odsto). Uvećavaju se učenička i nastavnička biblioteka a zimski raspust je iskorišćen za skijanje na Goču a letnji za 21-dnodnevno logorovanje u Ovčar banji. Tamburaški orkestar je pripremio bogat program koji je sniman za Radio Novi Sad. 

1960/61 
Upisano je ukupno 728 učenika u 24 odeljenja, deset u nižim a 14 u višim razredima. Prosek pozitivno ocenjenih povećao se u odnosu na prethodnu školsku godinu na 85,99 odsto a školska kuhinja sprema užinu za preko 650 đaka. Vannastavne aktivnosti su sve popularnije pa u školi deluje dvadesetak sekcija a najbrojniji je hor sa preko 150 učenika.U cilju povezivanja škole i društvene sredine oraganizovano je više poseta privrednim organizacijama i poljoprivrednim dobrima a svaki učenik osmog razreda je proveo jedan dan u preduzeću 

1961/62 
I ove školske godine povećao se broj upisanih učenika na 775 u 25 odeljenja (10 nižih i 15 viših). Na mađarskom jeziku radilo je pet nižih i tri viša odeljenja. Svi predmeti bili su stručno zastupljeni osim ruskog jezika i fizičkog vaspitanja. I ove godine je organizovana dopunska nastava u cilju poboljšanja uspeha učenika pa je kraj školske godine uspešno završilo 80,38 odsto učenika ali je vannastavna aktivnost i dalje omiljena među đacima. 

1962/63 
Školu je upisalo 792 učenika koji su raspoređeni u 25 odeljenja a nastava organizovana na jeziku. Gotovo polovina učenika (357) učestvuje srpskohrvatskom i mađarskom u raznovrsnim vannastavnim aktivnostima.I dalje najviše đaka je uključeno u hor itamburaški orkestar. 

1963/64 
Od prvog do osmog razreda upisano je 778 učenika od kojih je 81,8 odsto uspešno završilo razred. Školski odbor se sve više, pored tekućih pitanja i rada u školi bavi i problemima porodice đaka. Razredna veća bavila su se odnosima učenika i nastavnika, problemom opterećenosti đaka i njihovim društvenim životom. U toku školske godine organizovana je dopunska nastava iz 9 predmeta u 16 odeljenja kojom je obuhvaćeno 317 učenika od kojih je 272-oje uspešno završilo razred. U sedam nastavnih grupa organizovane su slobodne aktivnosti, kao i tri kulturno-zabavne grupe, tri za fizičku kulturu a 18 učenika je učestvovalo u proizvodnom radu ostvarivši prihod od 55.000,00 dinara.Na društveno korisnom radu učestvovalo je 165 učenika i 9 nastavnika koji su ostvarili 792 radna časa. Nastavničko veće je pohvalilo 34 đaka. Pod rukovodstvom učitelja Milutina Hadnađeva održano je više uspelih priredbi “mikrofon je vaš” a učenici Škole su učestvovali i na otvaranju majskih igara. 

1964/65 
Redovna nastava organizovana za 778 učenika (317 u nižim i 461 u višim razredima). Nastavu vodilo 9 učitelja, 19 nastavnika i tri profesora u predmetnoj nastavi. Na početku školske godine donešen je program rada škole, individualni planovi nastavnika. Za učenike koji su zaostajali u učenju i praćenju gradiva organizovana je dopunska nastava dok je za one koji su pokazali posebno interesovanje iz jednog ili više predmeta organizovan dodatni rad u okviru slobodnih aktivnosti.Učenici, članovi naučnih grupa učestvovali su na Olimpijadi znanja gde su pokazali zavidan uspeh predstavljajući Školu na republičkom takmičenju. Sport je takođe bio zastupljen kroz fiskulturna popodneva. Povodom Dana škole grupa učenika je posetila grob Severa Đurkića sa njegovom majkom Katom Đurkić. Održano je 120 odeljenskih sastanaka sa 65 predavanja kao deo saradnje nastavnika i roditelja. 

1965/66 
Školska godina je trajala od 05. septembra 1965. do 20. juna 1966. godine a pohađalo je 751 učenik u 24 odeljenja. Pozitivno ocenjenih učenika na kraju školske godine bilo je 79 odsto. Pohvaljeno je 179 učenika za uspešno učenje i primerno vladanje, kao i rad u slobodnim aktivnostima. Radni kolektiv je, u cilju upoznavanja istorijskih spomenika u užoj Srbiji organizovao trodnevni izlet sa posetama: Valjevu, Kraljevu, Titovom Užicu, Čačku, Mataruškoj banji, Nišu, Kruševcu, Kragujevcu, Oplencu, Beogradu i drugim mestima. 

1966/67 
Početak godine započelo je nešto manje učenika nego prethodne, ukupno 722 đaka u 24 odeljenja. Uspešno je završilo razred 80,7 odsto učenika. Besplatna užina je obezbeđena za devet učenika dok je njih sedam dobilo udžbenike i školski pribor.Takođe besplatno. Na opštinskoj smotri dostignuća učenika osnovnih škola najviše uspeha u ekipnom plasmanu imalisu đaci ove Škole sa šest prvih mesta, dva druga i jednim trećim mestom. Prva mesta osvojili su: Jadranka Perišić i Danica Mandić, osmi razredi (fizika), Branislav Milovanov, sedmi razredi i Milivoj Mitrović i Slavica osmi razredi (hemija), Šandor Šagi, šesti Davidović, razredi (hemija), Marica Dragičević, sedmi razredi (poznavanje prirode), Marica Dragičević, sedmi razredi (biologija), Bojka Trbić i Olga Hercegov, osmi razredi (biologija). 

1967/68 
Upisano 734 učenika u 24 odeljenja a nastava i dalje organizovana na dva nastavna jezika – srpskohrvatskom (17 razreda) i mađarskom (7razreda). Učenici, članovi dramske sekcije, uspešno su izveli pozorišni komad “Čin i Čen” u kojem je učestvovalo 60 đaka. Na četiri predstave gledalo ih je preko 1200 posetilaca a nije izostao ni finansijski efekat – ukupan prihod na 4 priredbe iznosio je 117.000,00 starih dinar. Zarađen novac je potrošen za put do Beograda i odlazak na predstavu “Bajka o starom pastiru”, dečjeg pozorišta “Boško Buha”. Učenici i nastavnici masovno učestvovali u Akciji branja paprika na poljima PIK-a Bečej. 

1968/69 
Upisano 706 učenika u 24 odeljenja. Petog septembra organizovan je svečani prijem učenika prvih razreda. Uz prigodan program svaki prvak je dobio svesku, olovku i čokoladu.Povodom dana učenika 3. razreda posetili su roditelješkole, 14. septembra, grupa Severa Đurkića. Drugog oktobra grupa učenika, predstavnika svih razreda i nekoliko nastavnika položili su cveće na grob Severa Đurkića. Najbolji učenici, vukovci, Judit Boldižar, Verona Šagi, Milenko Perišić i Mihajlo Kozanegra, sa svojim vršnjacima iz drugih škola, bili na prijemu kod predsednika Opštinske konferencije Socijalističkogsaveza Emila Petrovića. 

1969/70 
Na početku ove školske godine Školi je pripojeno šest odeljenja Osnovne škole “Đuro Salaj” iz Mileševa. Upisano je 820 učenika u 31 odeljenju. U saradnji sa muzičkom sekcijom članovi literarne sekcije su pripremili prigodan program 2.oktobra kome su prisustvovali i roditelji Severa Đurkića Aleksandar i Kata .O životu Severa Đurkića govorila njegova mama Kata.U maju je u Zrenjaninu održano takmičenje u lepom recitovanju na kome je Viktorija Šarkov (učenica 7/1 razreda) osvojila drugu nagradu (desetodnevno letovanje na moru) a treću nagradu (ruski sat) Eržebet Maković učenica 4/1 razreda. Članovi literarne družine uspešno učestvovali na konkursima literarnih radova časopisa «Zmaj». Nagrađeni su: Milivoj Marin, Nela Fireši, Cane Nareski i Sonja Miranović. U maju su školu posetili Aleksandar i Kata Đurkić na radost učenika i nastavnika. Uz kratko prisećanje na sina heroja i poslednje reči upućene majci baka Kata je dala zamotuljak direktorki Škole Melaniji Perišić uz reči: «Melo, ovih sto hiljada dinara daj, dete, siromašnoj deci za letovanje». Novac su baba Kata i deda Šandor skupili od svoje penzije. 

1970/71 
Školu je upisao 771 učenik koji su bili podeljeni u 29 odeljenja od prvog do osmog razreda. Devet odeljenja radilo je na mađarskom a 20 na srpskohrvatskom jeziku.Učenici su, kao i svake godine, 2. oktobra posetili roditelje Severa Đurkića. U junu su učenici otišli na petodnevnu ekskurziju u Bosnu i Crnu Goru. Na opštinskom takmičenju u pružanju prve pomoći predstavnici Škole najbolji među svojim vršnjacima sa osvojena 223 boda. 

1971/72 
Upisano 772 učenika koji su raspoređeni u 31 odeljenje. Učenicu su, pored brojnih vannastavnih aktivnosti učestvovali u sečenju paprika u fabrici konzervi i organizovali akciju okopavanje borića.Održano je opštinsko takmičenje pokreta “nauka mladima”. Učenici Živka Bogojev(7.razred), Cane Nereski (8. razred), Stevan Ivanov(7. razred), Aleksandar Pavlović(8.razred), Branimir Blažin(7. razred) i Laslo Barbaci(8. razred) čine okosnicu sedmočlane opštinske ekipe koja je stekla uslov za učešće na pokrajinskom takmičenju. Desetog juna 1972.godine položen je kamen temeljac za novu školsku zgradu. Kamen temeljac je položio predsednik Skupštine opštine Bečej Radovan Topalski. Time se nakon 15 godina postojanja Škole i podstanarstva u šest školskih objekata u gradu i na tri mesta na imanju PIK-a “Bečej” video kraj nedaćama. 

1972/73 
Na početku školske godine dotadašnja direktorka Melanija Perišić je razrešena dužnosti zbog odlaska na novi posao u Novi Sad. Njeno mesto zauzeo je Veljko Miranović, profesor, na četiri godine a pomoćnik mu je učitelj Ištvan Čorba. Upisano je 760 učenika u 30 odeljenja. Kako bi se poboljšao rad učenika pojedinačno a i odeljenja Nastavničko veće je odlučilo da su razredne starešine obavezne da posećuju časove svoga odeljenja i da stalno sarađuju sa predmetnim nastavnicima. 

1973/74 
Na početku školske godine izvršen je razmeštaj nastavnog kadra koji je radio u područnim odeljenjima. Po odluci Nastavničkog veća, uz saglasnost roditelja ukinuto je odeljenje na Kipovu sa nastavom na srpskohrvatskom jeziku i odeljenje na Jezeru sa nastavom na mađarskom jeziku. Učitelji koji su radili na područnim odeljenjima su razmešteni a za učenike ukinutih odeljenja obezbeđen je besplatan prevoz do Bečeja. Po odluci Skupštine opštine Bečej Školi su pripojena odeljenja sa nastavom na srpskohrvatskom jeziku iz Mileševa. Pored 44 učenika Škola je preuzela i dva nastavnika: Ljubicu Petković, srpskohrvatski jezik i Dimitrija Đurovića, istorija i geografija. Upisano je, ukupno 796 učenika koji su raspoređeni u 30 odeljenja.U cilju proširivanja uticaja Škole na vaspitanje i učenika i uticaja na društvenu sredinu, organizovana je kulturna i javna delatnost Škole, koja je obuhvatila proslave i svečanosti. Na Pokrajinskom takmičenju “Nauka mladima” u Somboru učenica sedmog razreda Ljiljana Rakić zauzela je drugo mesto iz hemije, čime je stekla pravo da bude u ekipi SAPV na Saveznom takmičenju u Ljubljani. Učenik Stevan Boarov takmičio se sa najboljim matematičarima Srbije, pošto je pobedio na Zonskom takmičenju. Učenike i nastavnike Škole 14. februara 1974. godine potresla je vest o smrti Kate Đurkić, majke Severa Đurkića, čije ime Škola nosi, koja je od prvog dana bila, gotovo, član kolektiva ravnopravno učestvujući u mnogim akcijama zaposlenih poput priloga za zajam za prugu Beograd-Bar. 

1974/75 
Upisano je 856 učenika raspoređenih u 30 odeljenja. Nastavničko veće je, u dogovoru sa roditeljima, donelo odluku da se ukine odeljenje na Bregu zbog malog broja učenika.Za učenike ukinutog odeljenja obezbeđen je besplatan prevoz do centralne škole u Bečeju.Preseljenje u novu zgradu, čime je okončan podstanarski rad učenika i nastavnika Škole,26. novembra 1974. godine doneo je radost predstavljajući događaj od izuzetne važnosti.Svečanosti otvaranja Škole prisustvovalo je 90 zvanica, predstavnika društveno-političke elite Pokrajine i Opštine.Goste je pozdravila Nadežda Molnar, predsednica Zbora radnika Škole kao i Ištvan Žolnai, pomoćnik direktora i Veljko Mijanović, direktor Škole. Za izgradnju prve faze Škole utrošeno je deset miliona dinara, 3.530.000,00 dinara obezbeđeno je samodoprinosom građana a ostalo iz kredita Vojvođanske banke kao i od Opštinske zajednice obrazovanja. Objekat su projektovali arhitekte Jelisaveta Živkov i Stojan Subakov a izgradilo ga preduzeće “Zidar” iz Bečeja. Školu je svečano otvorio predsednik Veća udruženog rada SO Bečej Imre Varga, nakon čega su učenici Škole izveli kulturno-umetnički program. Na kraju prvog polugodišta održan je zajednički sastanak u novoj školskoj zgradi sa kolegama OŠ “Zdravko Gložanski” i razmenjeni su pokloni.Kolektiv OŠ “Zdravko Gložanski” poklonio je kolegama crno beli televizor a domaćini su, dojučerašnjim cimerima, poklonili nameštaj u vrednosti 24.000,00 dinara. Na dan borca 4.jula 1975. godine otkriveno je spomen obeležje Severu Đurkiću rad akademskog slikara izSente Jožefa Beneša. 

1975/76 
Školska godina počela je 1. septembra. Uz saglasnost roditelja ukinuto je odeljenje na Jezeru, koje je vodila učiteljica Anica Aleksić a učenici su prešli u novu školsku zgradu u Bečeju. Upisano je 850 učenika u 31-om odeljenju. 

1976/77 
Školu je upisalo 888 učenika. “Za izuzetne rezultate u obazovno vaspitnom procesu u Školi i doprinos u radu stručnih organa i organa samoupravljanja u Školi kao i za otvorenu saradnju sa boračkom organizacijom i SIZ-om za predškolsko i osnovno obrazovanje Skupštine opštine Bečeja”,nastavnicama srpskohrvatskog Stanojki Živković i biologije LjiljaniOstojić dodeljene su povelja i priznanje. Početkom novembra nastavnica srpskohrvatskog Stanojka Živković je napustila Školu zbog odlaska na novo radno mesto. U Školi je radio 51 radnik 4 nastavnika sa visokom stručnom spremom, 20 nastavnika sa višom, 3 nastavnika razredne nastave, 12 učitelja sa srednjom školom, 1 administrativni radnik i 8 nekvalifikovanih radnika. U toku školske godine primljeno je pet novih radnika a dvoje je otišlo u starosnu penziju. Grupe fizičara, biologa, hemičara i geografa su na Opštinskom takmičenju u okviru Pokreta “Nauka mladima” imao zapažene rezultate. Prvo mesto osvojili su: Brankica Rusov iz fizike, Radoje Jovanović iz biologije i Zoran Todorović iz geografije.Drugo mesto: Đuro Vadlja i Ljiljana Radivojević iz fizike, Melita Čalenić iz geografije. Treće mesto: Goran Višnjević iz fizike, Ljiljana Perčinovski iz biologije i Zoran Kovač iz geografije. Učenici, članovi horske, folklorne likovne, sportske i drugih sekcija učestvovali su na raznim smotrama i takmičenjima i imali zapažene rezultate. 

1977/78 
Školska godina počela 1. septembra a upisalo je 908 učenika koji su raspoređeni u 32 odeljenja. Školu je napustio direktor Veljko Miranović zbog odlaska na novu dužnost u Zajedničku srednju školu “Vlada Provči” u Bečeju. Vršilac dužnosti direktora bila je Ljiljana Ostojić, nastavnica biologije. Već 1.oktobra 1977. godine za direktora je izabran Dušan Karlaš iz Zajedničke srednje škole “Vlada Provči”. Školu su napustili i Ljubica Stepanov, prešla u Žabalj, i Dimitrije Đurović, otišao u penziju. U oktobru 1977. godine započela je treća faza izgradnje Škole izgradnjom šest učionica za potrebe ove i “Specijalne škole “. Na Pokrajinskoj smotri horova hor učenika OŠ “Sever Đurkić” osvojio je srebrnu plaketu. I članovi drugih sekcija imali su zapažene nastupe na raznim pokrajinskim i republičkim smotrama. 

1978/79 
Upisano je 879 učenika u 31 odeljenju. 11.oktobra 1978. godine Školu je napustio direktor Dušan Karlaš a umesto njega je izabran Jovan Belošev, profesor i pomoćnik direktora Zajedničke srednje škole “Vlado Provči”. U školi je bilo 81 učenik-putnika sa Kipova, Jezera, Drljana, Centra, Brega i Mileševa za koje je organizovan prevoz a za 5 učenika sa udaljenih salaša obezbeđen je smeštaj i ishrana. Učenici 4/1 razreda boravili su u «Školi u prirodi» na Letenci.Učenici Škole osvojili su Prelazni pehar na opštinskom takmičenju “Pokaži šta znaš osaobraćaju”. Na saveznom takmičenju Pokreta “Nauka mladima” u Novom Sadu Bojana Bjekić osvojila je srebrnu plaketu a Marija Decra bronzanu. Đacima su svoje stihove govorili pesnici: Desanka Maksimović u društvu sovjetske koleginice Margaret Aliger, Miroslav Antić i Ljubomir Ršumović.Diplome “Vuk Karadžić” dobili su: Valerija Feher, Marija Juhas, Stipan Vujić, Svetlana Karabaš, Dragana Kraljević, Zoran Lolin, Svetlana Marić, Sofija Nićetin, Dušanka Sekulić i Gordana Subakov. Diploma “Svetozar Marković” dodeljena je: Ilonki Karolji, Valeriji Feher i Mariji Vingren. Diplomu “Mihajlo Petrović-Alas” dobili su: Radenko Vukas, Gordana Subakov, Sofija Nićetin, Svetlana Karabaš, Predrag Žikić, Zoran Lolin, Dušanka Sekulić, Stipan Vujić, Dragana Kraljević i Ilonka Seleši. Diploma “Jovan Mikić - Spartak” dodeljena je: Sofiji Nićetin, Dušanki Sekulić, Maji Dimitrijević, Ilinki Bašić i Andrašu Tormi. Diplomu “Stevan Mokranjac” dobili su: Judita Vadaski, Zorica Latinović, Vesna Gavrić, Dragana Kraljević, Svetlana Karabaš, Verica Popov, Dušanka Sekulić, Gordana Subakov, Svetlana Marić i Sofija Nićetin. U organizaciji Škole i SIZ-a za zdravstvo 7 učenika je provelo 14 dana na Zlatiboru a 138 u Vrsaru. 

1979/80 
Školska godina počela je 3. septembra a upisalo je 865 đaka koji su bili raspoređeni u 31 odeljenje. U Školu je prvi put od osnivanja 26. marta 1980. godine unesena štafeta mladosti u ruci učenika 8/2 razreda Igora Vijatova a iznela je Klaudija Knežević, učenica 8/2 razreda. U školskom Letopisu stoji zapisano “da nikada u Školi nije bilo takve tišine kao kada se saznalo da štafeta stiže pred Školu. Bio je to trenutak nade i iščekivanja, da bi se odmah pretvorio u buru radosti i oduševljenja”. Na zahtev građana, program koji je tom prilikom izveden ponovljen je 15. aprila u sali Doma kulture. Na vest o smrti Josipa Broza Tita nastavnici su, nakon komemorativne sednice, uputili telegram Centralnom komitetu SKJ i Predsedništvu SFRJ. Telegrame saučešća uputili su Omladinska organizacija i Pionirski odred.

1980-....

1980/81
U Školu upisano 906 učenika u 33 odeljenja. Školu posetila Svekineska politička konsultativna delegacija na čelu sa Vong Šo Doom kao i pesnikinja Mira Alečković. Osmog januara 1981. godine pesnik, Duško Radović održao je književno veče u Školi. 

1981/82
Upisano je 907 učenika, 509 dečaka i 398 devojčica. Ekipa Škole osvojila prvo mesto na opštinskom takmičenju “Šta znaš o saobraćaju”. 

1982/83
Upisano 908 učenika u 34 odeljenja. Sedmog septembra u Školu je došla profesorka engleskog jezika Dubravka Bugarski-Alimpić a 1. oktobra 1982. godine na mesto nastavnika muzičkog vaspitanja profesorka Eržebet Mašic-Tapolčanji. 24. novembra u prepunoj sali Doma kulture pioniri su položili svečanu zakletvu i dobili crvene marame. Preko 1000 učenika osnovnih škola “Sever Đurkić” i “Zdravko Gložanski” učestvovaloje u dva navrata u sakupljanju kukuruza posle kombajniranja. Samo u prvoj akciji sakupili su 15 vagona kukuruza i tako zaradili novac za učila, ekskurziju i druge aktivnosti. Trećeg aprila održano je prvo takmičenje “Muzičkog tobogana” na kome su učenici Škole zauzeli prvo mesto. Međutim, i pored velike želje i mnogo vežbanja u finalu 20. aprila nisu uspeli da se popnu na pobednički tron. Ipak utehu su našli na Opštinskoj smotri iz saobraćajnog vaspitanja na kome je ekipa Škole zauzela prvo mesto kao i na pokrajinskom takmičenju “Nauku mladima”. 

1983/84
Školsku godinu je započelo 917 učenika koji su raspoređeni u 34 odeljenja. I ove godine Škola je dobila nove članove kolektiva: Julijanu Bezeg-Česak i Angelinu Kajari nastavnike razredne nastave, Nadu Karabaš, nastavnicu srpskohrvatskog i Zorku Grubić, knjigovođu. Škola je dobila zlatne medalje Auto - moto saveza Vojvodine i Auto - moto društva “Bratstvo jedinstvo” Bečej za ”dugogodišnju saradnju i vanredne rezultate postignute u radu”. Zbog vremenskih nepogoda produžen je zimski raspust za četiri dana. 

1984/85
Školu je upisao 931 učenik koji su raspoređeni u 35 odeljenja. I ove godine je jedno odeljenje boravilo na Letenci u Školi u prirodi devet dana. Ovoga puta to su bili učenici 4/1 razreda sa učiteljicom Terezijom Rehak. Učenici su bili veoma aktivni u akcijama branja kukuruza i sakupljanja priloga tokom nedelja borbe protiv tuberkoloze i distrofije.Krajem oktobra 1984. godine nastavnici Branka Mogorović i Ilija Milovanov, koji su u Školi od njenog osnivanja otišli su u zasluženu penziju. Zamenili su ih Zorica Gajević, profesorka geografije i Aleksandra Stojanović, profesor istorije. 

1985/86
Učenici i nastavnici su se oprostili od učiteljica Anđelke Damjanović i Terezije Rehak, koje su, nakon 35 godina rada u Školi, otišle u penziju. U Školu su došle nastavnice razredne nastave Đenđi Kovač i Marijana Stejić. Upisano je 933 uečnika raspoređenih u 35 odeljenja. Povodom 41 godine od oslobođenja Bečeja održan je kros ulicama grada na kome su učenici Škole bili najbrojniji i osvojili prvo mesto, ekipno. U trci učenika 5. i 6. razreda Marija Kubat je bila druga kao i Zoran Pejić kod dečaka. Zoran Ilić, učenik 7/3 razreda postao je prvak Jugoslavije u takmičenju “Šta znaš o saobraćaju”. Šampion je kući doneo pehar i knjigu “Tito i more” ali na evropsko takmičenje nije otišao jer nije bilo deviza za put. Zoranova pobeda je Školi donela 50.000 dinara kao i 30.000 za pobedu na opštinskom takmičenju. 

1986/87
U školu je upisano 911 učenika koji su raspoređeni u 35 odeljenja. Iz Škole su otišle Dragica Mitrović, učiteljica i Vesna Simin, nastavnica engleskog jezika a došli su mladi nastavnici-početnici: Zoltan Duga, profesor engleskog jezika, Ljiljana Vajdle, profesorka matematike, Zoran Ljubojev i Boro Miljuš, učitelji. Na porođajno odstustvo otišla je učiteljica Đenđi Kovač a do njenog povratka menjala je Ilona Pal kao i Kata Kanović koja je zamenila učiteljicu Ružicu Srdanović koja je, takođe, otišla na porođajno odsustvo. U Školu su došli i Ana Salaš, profesorka mađarskog jezika i Dušan Stajčić, profesor istorije. Na tradicionalnom krosu učenici Škole osvojili su pet prvih mesta:Slavica Ostojić, Jasmina Popov, Goran Dimitrijević, Zoran Pejić i Andrej Mihajlović, dva druga: Angela Šagi i Nikola Ilić i pet trećih mesta: Stanka Vujičić, Oliver Pajko, Dragan Bašlić, Marija Kubat i Dejan Tanurdžić. U penziju je otišla nastavnica Mileva Perčinovski. Na likovnom konkursu povodom Dana Ujedinjenih nacija prvu nagradu je osvojila Danijela Radojčić. Učenik petog razreda Rade Paunović je na Devetim “Limskim večerima dečije poezije” u Priboju dobio nagradu – komplet knjiga za ”Različitu pesmu” koja je proglašena najvedrijom na manifestaciji. 

1987/88
Školsku godinu započelo je 938 učenika u 35 odeljenja. U penziju su otišle nastavnice fizike i hemije Vera Miranović, biologije Ljiljana Ostojić i glavna kuvarica Sofija Mitrović. Na njihovo mesto došli su: profesor fizike Velimir Dumanović, profesor hemije Zora Puzić, profesorke biologije Bojka Trbić i Katica Kabok. Kulturno prosvetna zajednica Vojvodine dodelila je školi “čitalačku značku”. Prvog dana proleća u Školi je otvorena kompjuterska učionica u kojoj, u okviru izbornog programa “osnove informatike i računarstva” časove pohađaju učenici Škole i njihovi vršnjaci iz OŠ “Zdravko Gložanski” i ”Petefi Šandor”. Na Opštinskom gimnastičkom takmičenju pioniri osvojili prvo a pionirke drugo mesto. Na 31.majskim igrama učenici Škole primili ključ grada Bečeja. Od 940 učenika pozitivan uspeh postiglo je 916, odnosno 97,45 odsto.Zanimljivo je da su 23 učenika koji su ponovili razred đaci viših, od 5. do 6. razreda 

1988/89
Školska godina je započela sa više učenika nego prethodna 971 a samim tim i sa više odeljenja(36). U penziju je otišla Piroška Vujić, učiteljica dok je Julijana Bezeg-Česak prešla u Osnovnu školu “Šamu Mihalj” u Bečeju. U Školu su primljene nastavnice razdredne nastave: Gabriela Težer i Gabriela Urban, na određeno vreme. Otilija Tot-Kaša, psiholog i Sanja Čiplić, nastavnica razredne nastave primljene su na neodređeno vreme. Početak nove školske godine obeležilo je i opštinsko takmičenje u plivanju na kome su učenici Škole osvojili pet prvih, šest drugih i dva treća mesta. Na predlog Predsedništva OK SS Omladine Vojvodine Bečej, 10. oktobra prvi školski čas “bio je čas podrške progresivnim snagama na Kosovu”. Kulturno-prosvetna zajednica Vojvodine i ove godine je Školi dodelila “Čitalačku značku”. Hor, pod rukovodstvom Eržebet Mašic-Topolčanji je na opštinskoj smotri horova osvojio prvo mesto i plasirao se na zonsku smotru u Novom Bečeju gde su dobili pohvalu za svoj nastup. I ove godine “Severci” nastavljaju dominaciju na opštinskoj smotri “Mladi u saobraćaju”, što je nastavljeno i na pokrajinskoj smotri gde je Momir Ivanović, učenik osmog razreda ubedljivo pobedio 

1989/90
Upisano je 970 učenika u 36 odeljenja. Iz Škole je otišao profesor fizike Velimir Dumanović a na njegovo mesto primljen Aleksandar Egić, na određeno vreme. Za profesora engleskog jezika primljena je Olivera Barberić iz Novog Sada. Na jesenjem krosu “Trke ulicama grada Bečej 89” ekipa Škole osvaja prvo mesto i novčanu nagradu od 2.000.000 dinara. U pojedinačnom plasmanu prva mesta su osvojili Sava Vukosavljev i Dalibor Martinov. Na međuopštinskom takmičenju iz stranih jezika učenica Andrea Šatai osvojila je prvo mesto. 

1990/91
Upisano manje učenika nego prethodne godine (944) a smanjen je i broj odeljenja sa 36 na 35. Došlo je do smene direktora. Umesto dotadašnjeg direktora Jovana Beloševa, otišao u novoformiranu Gimnaziju kao i direktora izabrana je Marija Vujović a pomoćnik joj je Jovan Savičić, profesor koji je nastavio da predaje tehničko obrazovanje. U penziju je otišla Jolanka Feher, nastavnica domaćinstva. Na literarnom Konkursu “Narodne biblioteke” u Bečeju od pet nagrada tri su dobili učenici Škole a prvu je osvojioNikola Jovović učenik 8/2 razreda. 

1991/92
U Školu je upisano 914 učenika u 35 odeljenja.Na Literarnom konkursu “Narodne biblioteka” Bečej na teme: “Volim ovaj grad” i “Da ne bude rata” učenica 6 razreda Olivera Vignjević osvojila je prvu nagradu. Prvi put posle Drugog svetskog rata zaorila se Svetosavska himna čime je na svečan način proslavljen Sveti Sava - školska slava. Učenici masovno učestvovali u humanitarnoj akciji i za samo dve nedelje sakupili 35.700 dinara za dvogodišnjeg Gorana slepog i obolelog od epilepsije. Na 24. smotri recitatora Srbije u Užicu Dušan Erdelj osvojio prvo a Aneta Stojšić drugo mesto. 

1992/93
U Školu je upisano 873 učenika koji su raspoređeni u 33 odeljenja.Zbog embarga Škola je školsku godinu počela u “najgorim mogućim uslovima”. Nema para za struju, grejanje, popravke, kuhinju... Nema dovoljno nastavnika za pojedine predmete, pogotovo na mađarskom nastavnom jeziku. Iz Škole na druga radna mesta otišli: Beata Ferenc, Olivera Jeličić, Jovan Savičić i Bogdan Spirovski. Ipak, nastava je realizovana. Škola je prihvatila 47-oro dece iz ratom zahvaćenih područja. Prema novom Zakonu o osnovnoj školi direktora imenuje ministar prosvete na osnovu javnog konkursa i mišljenja Školskog odbora. 

1993/94
Upisano je 806 učenika u 32 odeljenja. Sredinom septembra Školu je napustio Bogdan Spirovski zbog povratka u rodni grad a na njegovo radno mesto došla je Ivana Nićetin, apsolvent Pedagoške akademije. Od 1. oktobra istoriju na mađarskom nastavnom jeziku predaje Ištvan Časni umesto Edit Čikoš. Sankcije uzrokuju nestašicu goriva pa Ministarstvo prosvete produžava zimski raspust za dve nedelje. Od ukupnog broja upisanih učenika na početku školske godine 22 su izbeglice iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Broj učenika je varirao tokom školske godine pa je na kraju ostao 801 đak. Škola, na uštrb drugih troškova, plaća putne troškove nastavnicima. Na ekskurzije išla samo deca imućnijih roditelja. Naporom učenika i nastavnika vannastavna aktivnost je i dalje veoma živa. Proradila je i lutkarska sekcija koju je formirala i vodila Marica Dragičević. 

1994/95
Upisano 814 đaka koji su raspoređeni u 32 odeljenja. Uz pomoć Opštine i sponzora Škola je opremila dve učionice, popravljen je kvar na kanalizaciji i sanitarnom čvoru... U Školu je pristiglo oko 270 izbeglica iz Republike Srpske Krajine. U Školskoj kuhinji svakodnevno se hrani preko 600 lica. Čitav kolektiv je učestvovao u zbrinjavanju izbeglica i pružanju pomoći. Od ukupnog broja učenika 40 su deca izbeglih i prognanih lica. Iako je životni standard nešto bolji nego prethodne godine brojnim učenicima su kupljeni udžbenici, školski pribor, odeća i obuća. Opštinski odbor Crvenog krsta pomogao je školsku kuhinju.I pored toga veoma je visok procenat pozitivno ocenjenih učenika čak 98,16 odsto. Učenici Škole prikupljali su pomoć za svoje vršnjake iz ratom zahvaćenih područja. Primetno je povećana agresivnost i nedisciplina učenika ali težih prekršaja nije bilo. Učiteljica Ljerka Ćirić je otišla u penziju a zamenila je Biljana Gurjanov, volonterski. Za posebno zainteresovane učenike organizovan je dodatni rad iz srpskog jezika, matematike, hemije, fizike i likovne kulture. Na tradicionalnom konkursu Vojvođanske banke učenica Judit Karačonji iz 3/1 razreda (učiteljica Gabrijela Težer) osvojila je 2. nagradu a učenici su, za masovnost učešća, osvojili 1. nagradu (televizor u boji). 

1995/96
Upisano 875 učenika u 32 odeljenja. Za učenike izbeglice, koji su došli ove godine, Zavod za izdavanje udžbenika besplatno je poslao školske knjige. Pozitivno ocenjenih učenika na kraju godine bilo je nešto manje nego prethodne, 97,38 odsto. Jelena Nićetin, nastavnica srpskog jezika otišla je u penziju a na njeno mesto primljena je apsolvent Ljiljana Veselinović. Posle niza godina Škola je dobila novih dvadesetak metara ograde a uz pomoć donatora konačno je omalterisan spoljašnji zid na srednjem školskom krilu a, takođe, završena sanacija krova iznad učionica u prizemlju. Ana Antić je osvojila drugo mesto na republičkom takmičenju u Tršiću iz srpskog jezika. Nina Divčić je osvojila prvo mesto u Vojvodini na literarnom konkursu. Marija Tot je na pokrajinskoj smotri recitatora osvojila prvo a Marita Barna drugo mesto. Ovo je bila poslednja školska godina u kojoj je vođen Letopis. Narednih godina vođeni su šturi izveštaji o uspesima učenika na raznim takmičenjima. 

1996/97
Na pokrajinskoj smotri recitatora Eva Karačonji osvojila je 2. mesto dok je u lepoti scenskog govora Marija Tot osvojila 3. mesto.Na okružnom takmičenju iz srpskog jezika Ana Antić je osvojila 1. mesto a Dobrivoje Lovrić treće. Na republičkom takmičenju iz srpskog jezika Ana Antić je osvojila 3. mesto. 

1997/98
Ove školske godine iz Škole odlazi direktorka Marija Vujović a na njeno mesto dolazi Miroslav Matić, profesor geografije. Na pokrajinskoj smotri recitatora Eva Karačonji je osvojila 2. mesto a u lepoti scenskog govora Arpad Serda osvojio je 2. mesto. Na okružnom takmičenju iz srpskog jezika Ivana Malić osvaja 2. a Kristina Nikolić 3. mesto. 

1998/99
Zbog bombardovanja nisu održavana takmičenja. 

1999/2000
Na regionalnom takmičenju iz srpskog jezika Kristina Nikolić osvaja 3. mesto. Na okružnom takmičenju iz mađarskog jezika Judit Karačonji osvaja 3. mesto. Na republičkom takmičenju iz biologije Anamarija Knežević osvaja 2. mesto dok na zonskom takmičenju iz geografije Vojko Babić, Kristina Nikolić i Branislav Šarac dele 3. mesto. Na republičkom likovnom konkursu Kristina Kovač dobija 2. nagradu a na konkursu Muzeja Vojvodine Klaudija Đere dobija 3. nagradu. 

2001/02
Za vršioca dužnosti direktora Škole izabrana je Brankica Tapavica, profesorka fizike i nekadašnja učenica OŠ “Sever Đurkić”. Već naredne školske godine imenovana je za direktorku Škole. Ivana Malić na orkužnom takmičenju iz geografije osvaja 3. a na republičkom 2. mesto. Na literarnom konkursu “Mesec dana knjige” Dragan Blažić i Predrag Isailović dobijaju prvu nagradu a Eleonora Tol 3. Na orkužnom takmičenju iz srpskog jezika Nenad Jovanović deli 3. mesto sa Tamarom Šekerović koja na republičkom takmičenju osvaja 2. mesto. Adriana Knežević je na sportskom takmičenju “Trojkom protiv droge” u Beogradu ušla u finale dok ženska košarkaška ekipa na okružnom takmičenju osvaja 3. mesto. 

2002/03
Na literarnom konkursu “Mesec dana knjige” Ivan Petrušić dobija specijalnu nagradu a Aleksandra Rajić drugu. 

2003/04
Na okružnom takmičenju iz istorije Dimitrije Simin osvaja 2. mesto. 

2004/05
Za laskavu titulu “đak generacije” među nekoliko kandidata svojim znanjem i zalaganjem kao i ponašanjem izborio se Aleksandar Makarić. Na okružnom takmičenju iz biologije Ivan Šušnica osvaja 3. mesto a Aleskandar Makarić iz istorije osvaja 2. mesto. 

2005/06
Ove godine troje učenika je zaslužilo da titulu “đak generacije”: Sanja Balać, Olga Stojkov i Dimitrije Simin. Na okružnom takmičenju iz biologije Mrđan Mrkšić i Arnold Varga osvajaju 2. a Jovana Kikić, Leana Tajkov i Žigmond Sečedi 3. mesto. 

2006/07
Nikola Stojkov je u svemu bio bolji od svojih školskih drugova i s pravom poneo titulu “đak generacije”